Komplementarna medicina za celovito mentalno, emocionalno i fizičko lečenje

Idejni tvorac homeopatske paradigme
dr med. Samuel Christian Friedrich Hahnemann (1755.-1843.)

Similia similibus curentur  - "Slično se sličnim leči  - klin se klinom izbija"

Šta je homeopatija?

Homeopatija je efikasna i naučno zasnovana metoda lečenja koja podstiče (stimuliše) prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Ona polazi od toga da su sva stanja poremećenog zdravlja odraz poremećene ravnoteže u čoveku i da je bolestan čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest (princip kauzalizacije). Odgovarajućim energetsko-informacionim transmiterom (lek; medijum koji nosi program korekcije) stimuliše se deblokada poremećenih zdravstvenih vektora unutar biofizičkog i biohemijskog prostora (vektori imunološkog sistema, metaboličkih procesa, međućelijske razmene, hormonalne harmonizacije, adaptabilnosti na okolinu, neurološkog sistema u kojem se odvijaju emocionalni i mentalni procesi).

Dakle, cilj homeopatije je obezbediti ispravnu homeostazu (potreba ljudskog bića da održava stalnost parametara fiziološkog funkcionisanja organizma: telesna temperatura, krvni pritisak, itd.).
 

Kako se leči homeopatijom?

Lečenje na osnovu homeopatskih ideja počelo je približno pre 200 godina. Ideja o takvom obliku lečenja javile su se mnogo ranije, još u doba stare Grčke, od strane Hipokrata. Tek 1796. godine nemački lekar i hemičar Samuel Haneman formulisao je i sistematizovao drugačiji pristup lečenju obolelih.

Sistem je nazvao homeopatija (od grčkih reči koje znače “ slično patnji ”). Kao Hipokrat pre dve hiljade godina i Haneman je shvatio da postoje dva načina lečenja poremećenog zdravlja: sličnim i suprotnim sredstvom u odnosu na tegobu.
Uzmimo, kao primer, slučaj nesanice (insomnia). Lečenje suprotnim sredstvima (koja se koriste u konvencionalnoj, alopatskoj medicini) podrazumeva da se ona leći davanjem leka koji dovodi do veštackog sna. Ovo često podrazumeva upotrebu velikih doza lekova koji nekada mogu prouzrokovati neželjena dejstva ili zavisnost.

Drugi primer bi mogao biti da se nekoliko osoba leči od kijavice istim lekom npr. "Benil" kapima a da su uzroci kijavice najcešće sasvim različiti. Homeopatski način lečenja je lečenje sredstvom čija su svojstva slična slici tegoba pojedinačnog pacijenta a ne slici bolesti. Daje se u vrlo malim dozama (princip minimalne doze). Na primer, kafa u velikim dozama prouzrokuje nesanicu kod zdravih osoba, dok u vrlo malim dozama, što je iznenauđjuće, može omogućiti pacijentu da ima prirodan san.

Zvaničan stav svetske homeopatije jeste da homeopatski lekovi ne mogu da prouzrokuju sporedna dejstva i da se od njih ne može postati zavisan. Obavljeni su bezbrojni klinički testovi da se dokaže suprotno, ali je potvrđen navedeni iskaz. Bolje rečeno: homeopatski lek ili deluje ili ne deluje (tj. homeopata nije dobro dobro odredio sliku stanja tegoba).

Homeopatski lekovi sadrže beskrajno malu kolićinu aktivne supstance u specijalno pripremljenom obliku (maseracija, trituracija, razređivanje i sukucija). Lekovi se prave od biljaka, minerala, životinja, vitamina, alopatskih lekova, hormona, raznih tkiva (u ovom slučaju postoje podgrupe koje se zovu: nozode i sarkode), ili od drugih izvora kao što su magneti, svetlost, boje ili zvuci (tada se zovu imponderabilije).

Homeopata daje pacijentu homeopatski lek koji je slika-matrica njegovog stanja (princip similimuma - sličnosti). On je pri tome posmatrao pacijenta kao celovitu osobu, odnosno sve njegove individualne karakteristike: emocionalne, mentalne i fizičke. Homeopate uzimaju slučaj tako da intervjuišu osobu koja se žali na neke zdravstvene tegobe i taj intervju traje oko 1,5 sat. Na osnovu probranih, ponekad i neuobičajenih pitanja (a koja nisu bitna za konvencionalnu medicinu), homeopata procenjuje slučaj i nakon analize određuje terapiju.

Može da se desi da se lek ne prepisuje odmah nego posle nekoliko dana posle detaljne analize pacijentovog slučaja (hronični slučajevi). Zašto je to tako? Zato što homeopatija uzima u obzir neke osobine osobe kao što su temperament, stil života, ambijent u kojem se živi i radi, itd.
 

Kako deluju homeopatski lekovi?

Homeopatski lekovi deluju tako što podstiću odnosno stimulišu snagu osobe (princip vitalne sile) jer ta sila je ponekad sklona zaboravu. Ovaj podsticaj će pomoći celokupnoj ličnosti pacijenta da se očisti od svih posledica neravnoteže unutar njega koje su dovele do zdravstvenih tegoba. Cilj je da se osoba dovede do nivoa zadovoljavajućeg (optimalnog) zdravlja po merilima medicinskih i socioloških standarda na što je moguće efikasniji način tako da je taj nivo u saglasnosti sa starošću osobe koja se leči.

Šta homeopata treba da zna o pacijentu i njegovim tegobama?

U cilju nalaženja pravog leka za pacijenta, kao jedinstvenu i unikatnu individuu, homeopata treba da sazna mnogo podataka o njemu. Detaljno sagledavanje ličnosti pacijenta, zajedno sa sagledavanjem svih tegoba i načina na koji to doživljava, homeopati su potrebni da bi pravilno procenio slučaj. Zbog toga sve što je vezano za ličnost, pacijent treba da kaže svom homeopati kako bi ovaj mogao da pronađe adekvatan lek. Otkrivanje opšteg energetskog stanja pacijenta i njegovih ranijih tegoba važno je koliko i način na koji pacijent živi.

Tokom intervjua postavljaju se pitanja o hereditarnim (naslednim) faktorima tegoba po osnovu roditeljskih ili rođačkih relacija, opis životne okoline, eventualni kontakti sa raznoraznim opasnim materijalima, sklonosti, uticaj vakcina i ranije preležanih infektivnih bolesti, pojave tokom trudnoće i porođaja, pojava retkih i neuobičajenih stanja, pitanja o mračnim stranama uma, itd.

Pacijent treba da obavesti homeopatu o svim lekovima koja mu je njegov lekar prepisao i drugim lekovima i sredstvima koje redovno upotrebljava. Takođe treba da pomene bilo koju raniju ili predstojeću stomatološku ili neku drugu hiruršku intervenciju. To sve može da utiče na homeopatsko lečenje. Veoma je važno da osobe koje žele da se homeopatski leče imaju otvoreni nastup prema homeopati jer je to uslov da se pronađe pravi lek. Iskrenost je prirodan dar koju su ljudi nepotrebno ugušili odrastanjem (kognitivni i konativni deformiteti).

Nije neophodno, ali je poželjno prikupiti medicinsku dokumentaciju koje se odnose na zdravstvene tegobe. Samo na osnovu lićne objektivne procene homeopate takvu dokumentaciju treba prikazati. Homeopata poštuje integritet i privatnost ličnosti pacijenta u vezi svega što mu pacijent saopštava u poverenju. Često se pacijentima objašnjava da dođu pripremljeni na uzimanje slučaja: da se sete svojih snova, hronologije događaja od ranog detinjstva, povreda, ružnih događaja, teško preležanih bolesti, itd.

Jednostavno rečeno, homeopata se trudi da bude posmatrač bez predrasuda.
 

Kako se sprovodi homeopatsko lečenje?

Homeopata daje jedan homeopatski lek u jednom trenutku, obično u obliku tablete, granula ili praška, koji treba da se rastvori u ustima, a postoje lekovi i u tečnom obliku. Petnaestak minuta pre i posle uzimanja leka ne sme se ništa stavljati u usta, čak ni voda, pasta za zube ili cigareta. Isto tako se preporučuje izbegavanje kafe, peperminta, nekih čajeva ili proizvoda koji sadrže mentol, eukaliptus, kamilicu ili kamfor, jer oni mogu da ponište (antidotiraju) delovanje leka. Osoba koja ima tegobe treba da bude sigurna da je razumela uputstva pre nego što završi posetu kod homeopate i pristupi upotrebi homeopatskih lekova.

Ako pacijent treba da uzima homeopatski lek u toku nekoliko sledećih dana, tada dobijen lek treba da čuva na hladnom i tamnom mestu, daleko od bilo čega što ima jak miris (parfemi, deterdženti, ...), izvora magnetnih zračenja, rentgen uređaja i TV ekrana. Ako osoba pod homeopatskim tretmanom putuje, mora paziti da homeopatski lekovi ne produ kroz kontrolu X zracima.
Na homeopatsko lečenje isto tako mogu da utiču i druge vrste lečenja. Ako pacijent dobije nazeb, glavobolju ili neki simptom koji ga brine, ili uznemirava, to treba da raspravi sa svojim homeopatom. Ako se dogodi da pacijent uzme drugi lek ili na bilo koji način promeni tok započetog lečenja, sve to čini u dogovoru sa homeopatom koji će preduzeti sve mere u ovakvim situacijama.

PRIMUM NON NOCERE -- "Prvenstveno ne naškoditi"
Šta se dešava kad lečenje jednom počne?

Nakon uzimanja leka pacijent može zapaziti neke promene na sebi. Neki pacijenti doživljavaju period izuzetno dobrog raspoloženja i optimizma. Ponekad izgleda kao da se stanje pogoršava za jedno kratko vreme. To je dobar znak koji znači da homeopatski lek počinje da deluje. Ponekad nazeb, osip ili neki drugi oblik stanja mogu da se pojave kao efekat “faznog čiščenja”, što znači da organizam prolazi kroz stadijum čišćenja. Pored toga, mogu ponovo da se jave stara stanja, stara po nekoliko decenija, ali to se obično dešava u kratkom vremenskom periodu.

Sve ovo ne treba da zbunjuje jer ova stanja će proći i ne smeju se suzbijati, jer su oni veoma važan deo procesa lečenja. Ako bilo kakva reakcija u toku lečenja uznemiri pacijenta on treba, da se što je moguće pre, posavetuje sa homeopatom za koga je važno da zna šta se dešava dok lečenje traje. Takođe mogu se voditi i beleške o svim promenama koje treba poneti na kontrolni pregled. Kontrole se sprovode u dogovoru sa homeopatom. Prva kontrola je najčešće oko 3 nedelje od početka tretmana.

Koliko dugo traje lečenje?
 
Dužina trajanja lečenja zavisi od vrste tegoba od kojih pacijent pati, kao i od individualnih osobina pacijenta. Nijedan homeopata ne može unapred da proceni tok lečenja dok ne sagleda, u toku dužeg vremena, kako pacijent reaguje na lekove koji su mu prepisani. Može da se desi da tegobe koje su se dugo razvijale ili trajale godinama, neće nestati odmah, mada brzo može doći do reakcije i delimičnog poboljšanja. Akutne tegobe mogu mnogo brže da se otklone.
 
Put izlečenja homeopatijom pokazuje da se simptomi kreću iz unutrašnjosti tela i idu prema spolja, tako da ako je osoba imala tegobe u respiratornom sistemu, onda će prvo nestati one a tek onda prema spolja, npr. kožne promene, koje nestaju na kraju. Pacijent mora biti strpljiv jer za njega je važno da bude izlečen od uzroka bolesti , a ne da mu se stanje samo olakša i simptomi potisnu (tzv. palijativno lečenje). Svaki slučaj je različit i ne postoje dva ista pacijenta bez obzira na ispoljavanje istih ključnih simptoma (princip individualizacije).
 
Ako pacijent iz bilo kog razloga želi da prekine lečenje, treba i o tome da se prethodno posavetuje sa svojim homeopatom.

Saveti o ishrani i načinu života

Homeopata tokom uzimanja slučaja postavlja pitanja o ishrani i načinu života. On može preporučiti promene, narocito ako dotadašnje navike u ishrani doprinose tegobama. Za dobro zdravlje je neophodna pravilna ishrana, a to znači manje šećera, masti, alkohola i prečišćenih namirnica. Ljudi danas postaju sve više svesni prednosti hrane koja se proizvodi bez veštačkih boja, konzervansa i začina. S druge strane, ljudima sve više stoje na raspolaganju integralne i organske namirnice koje se proizvode bez herbicida, pesticida i veštačkog dubriva.

Osim toga, ambijent je sve više zagađen, izloženi smo raznim patogenim zračenjima tako da je potrebno sveukupno sagledavanje tegoba pre početka tretmana. Ambijent življenja može da bude podržavajući faktor u nastanku tegoba. Ponekad se uz homeopatske lekove predlaže primena suplementalnih preparata (npr. čajevi, Bahove kapi, vitamini i minerali).

O posetama lekaru

Preporučuje se da pacijent zadrži odnose sa svojim lekarom iz konvencionalne medicine. Lekar će omogućiti laboratorijske testove i rentgenske preglede, ukoliko budu potrebni.

Homeopatija ima drugu filozofiju, ali ona ne isključuje saradnju sa konvencionalnom medicinom, tako da dva sistema zdravstvene zaštite mogu da pruže kompletne usluge. Zakonodavstva mnogih zemalja priznaju obe metode (alopatsku i homeopatsku metodu lečenja) pa prepuštaju pacijentu oblik lečenja pri čemu neke zemlje priznaju troškove izabrane metode lečenja u punom ili delimičnom iznosu. Kod nas je u toku usvajanje zakonskih propisa koji će regulisati ovu oblast a Zakon o lekovima već dozvoljava proizvodnju i distribuciju homeopatskih lekova.

Može li se pacijent sam lečiti homeopatskim sredstvima?

Osobe koje to žele, mogu same kod kuće da upotrebljavaju neke homeopatske lekove kao prvu pomoć. Uglavnom kod posekotina, uboda, manjih opekotina i modrica, lakših fizičkih povreda gde nema otvorenih lomova i udara u lobanju, kod tegoba koje se javljaju pri putovanju (mučnine, "morska bolest" i sl.). Za dalje informacije treba da se obrati homeopati.

U zemljama sa razvijenom homeopatskom praksom, u jednoj apoteci mogu se naći i alopatski i homeopatski lekovi. Kod nas postoje apoteke gde se mogu naci lekovi koji se prave po homeopatskoj farmaceutskoj proceduri. Kucni kompleti prve pomoći mogu se nabavljati po narudžbini u inostranstvu. Homeopate imaju svoje kanale preko kojih nabavljaju certifikovane homeopatske lekove ili ih sami prave. Lekovi se daju kao sastavni deo tretmana bez posebne naplate. Ukoliko neko želi sam da se leči onda se lekovi posebno naplaćuju prema cenovniku apoteke i značajno su jeftiniji nego lekovi konvencionalne medicine. Postoji obimna literatura o homeopatiji. Postoje knjige koje su prevedene na južnoslovenske jezike. Sve više se prevode one koje su napisali vodeće svetske homeopate.

Šta treba da znate o homeopatama?

Homeopate u Srbiji deluju pri Udruženju za klasičnu homeopatiju "Haneman" sa sedoštem u Novom Sadu. Oni obavljaju svoju praksu prema etičkom kodeksu, koji garantuje potpunu diskreciju podataka o pacijentu i stručnost. Sve homeopate su prošle najstrože akademsko školovanje pri Londonskom koledžu za klasičnu homeopatiju (LICH) i kliničku procenu.

Homeopate često samoinicijativno posećuju domaće i međunarodne seminare gde se konsultuju sa vodećim svetskim homeopatama i stiču nova znanja. Udruženje ima svoje predstavnike pri Srpskom lekarskom društvu unutar Sekcije za homeopatiju. Udruženje za klasičnu homeopatiju „Haneman“ je pocetkom juna 2004. postalo i punopravan član Evropskog saveta za klasicnu homeopatiju (ECCH-European Council for Classical Homeopathy) koje radi na sinhronizaciji i harmonizaciji svih udruženja u zemljama Evropske unije.

Izuzetno je važno da pacijent bude zadovoljan načinom rada i profesionalnim pristupom odabranog homeopate. Homeopate imaju etičku obavezu da ne sprovode tretmane određenih bolesti koje nisu za homeopatsko lečenje i oni moraju o tome obavestiti osobu koja im se obratila za pomoć te je uputiti kod lekara. Postoji nomenklatura zabranjenih tretmana usaglašena sa konvencionalnom medicinom i pravnim propisima zemlje. Ukoliko pacijent iz nekog razloga nije zadovoljan, treba na razuman način o tome da razgovara sa svojim homeopatom. Bolje rečeno, pacijent ima pravo na iskazivanje sopstvene volje odnosno sopstveni izbor homeopate.

Mogućnosti kombinacije homeopatije i alternativnog lečenja?

Alternativne metode otklanjanja psihosomatskih uzroka tegoba osoba nisu u konfrontaciji sa homeopatijom. Naprotiv, dopunjuju se. Konkretno, koristi se sveukupno sagledavanje tegoba pa se pronalaze optimalna rešenja kombinacijom npr. nutricionističkih mera (higijena ishrane), primena odredenih oblika energetskih i telesnih masaža, testiranja bazirana na principima "um kontroliše telo" koja služe za detekciju i korekciju opšte funkcionalnosti sa naglaskom na razvijanju sopstvene moći, edukacija osoba o načinu kontrole stresova odnosno trauma, razvijanje ispravnih emocija, razumevanje prava na grešku i potreba korektivnosti, slušanje kompozitivne muzike, itd. Informacije se dobijaju tokom homeopatskog tretmana u onim slučajevima gde se to pokaže opravdano ili u formi edukacije u terminima koji su predviđeni za tu namenu.

Homeopatija u današnje vreme, veoma se uspešno primenjuje ne samo u humanoj medicini nego i za lečenje domaćih životinja (nisu to samo kućni ljubimci), biljaka, tretira se zagađeno zemljište, tako da zainteresovani mogu koristiti i ovu vrstu lečenja. Isto važe napomene o etičkom pristupu lečenju životinja i biljaka koje su iz domena zabrane na osnovu upozoravajucih simptoma.

U osnovi klasicne homeopatije ne postoje specijalizacije jer se radi o individualizaciji problema: svaka ličnost se posmatra od početka kao zasebna, unikatna jedinka tako da se ne može osoba uklapati u neki kalup - model iz teorije i prakse!  Ovo je važno napomenuti jer neke homeopate nastoje neopravdano da nametnu da su se specijalizovali za određene oblasti lečenja.
Po Hanemanovoj polaznoj ideji - individualizacija, sa kojom je on razvio principe homeopatije, takav stav je apsurdan. Već je rečeno da se u klasičnoj homeopatiji koristi princip monovalentosti: "jedan lek u jednom trenutku". Mora se napomenuti da postoje i druge vrste tretmana bazirane na homeopatskoj filozofiji. U stručnoj literaturi se ti mehanizmi tretmana odnosno principi nazivaju: Bahove cvetne kapi, izopatija, tautopatija, kompleksna homeopatija (kombinacija homeopatskih lekova nižih potencija) i sve one spovode se takode sa uspehom. To znači, homeopatija nije dogmatska nauka nego alimitni sistem lečenja (uz sveukupnu kontrolu etičnosti, svrsishodnosti i ispravnosti tretmana).

Osobe koje žele lečenje homeopatijom treba da razumeju da je prosečno vreme uzimanja slučaja oko 1,5 sat tako da navedeni intervali uglavnom omogućavaju rad sa dva pacijenta dnevno. To treba da budu osobe koje imaju hronične probleme. Akutni slučajevi uzimaju se odmah.

Na osnovu rasporeda i slobodnih termina, homeopata zakazuje susrete ili ih upućuje kod nekog drugog slobodnog homeopate. Moguće su konsultacije telefonom ili posredstvom e-pošte.

Homeopatsko lečenje su koristili mnoge slavne ličnosti kao što su Jehudi Menjuhin, kraljevska porodica Velike Britanije, Tina Tarner itd.

Troškovi lečenja putem homeopatije su značajno manji nego li troškovi konvencionalne, zapadne medicine (alopatska medicina). Srpska Pravoslavna Crkva radi na projektu za primenu ove metode lećenja. Kraljevska porodica Karađorđević želi da pruži humanitarnu pomoć u širenju ove vrste lečenja. Poznato je na primer da je u Indiji registrovano oko 70.000 homeopata a u Francuskoj oko 7.000 homeopata (podatak iz 2001. godine).
 

SAMUEL HANEMAN - ORGANON - UMETNOST LEČENJA
 
Aforizam §1
Najviša i jedina misija lekara jeste da bolesnom vrati zdravlje, da ga izleči.

Aforizam §2
Najviši ideal u lečenju je brz, nežan i dugotrajan povratak zdravlju, ili potpuno uklanjanje i poništavanje tegoba sa svim njenim sastavnim delovima. Ukratko, primena najpouzdanije i najbezbednije metode zasnovane na lako razumljivim principima.

Aforizam §3
Ako lekar dobro razume šta u tegobama treba lečiti, tj. u svakom pojedinačnom slučaju prepoznaje tegobe ( znanje o bolesti, indikacijama ), ako jasno razume šta je lekovito u lekovima tj. snagu svakog pojedinačnog leka ( znanje o moći lekova ) i ako zna kako da u skladu sa jasno određenim principima, ono lekovito u leku prilagodi onome šta je ustanovio da je nesumnjivo bolesno kod pacijenta onda mora doći do oporavka. Ako onda to znanje primeni tako što odabere lek koji po delovanju najbolje odgovara slučaju pred njim ( izbor leka, indicirani lek ), ako zatim odabere i dobar način primene i odgovarajuću količinu ( pravilna doza ), te odredi odgovarajuće periode ponavljanja doze, te ako, najzad, poznaje prepreke na putu ozdravljenja u svakom pojedinačnom slučaju i načine kako ih može ukloniti, tako da je oporavak trajan, tada on zna da leči mudro i racionalno pa je istinski predstavnik umetnosti lečenja.